Tretman akutnih egzacerbacija

   Tretman akutnih egzacerbacija multiple skleroze je fokusiran na davanju kortikosteroida ili ACTH. Nekoliko dobro dizajniranih, kontrolisanih studija je pokazalo benefit ovakvog tretmana nekoliko nedelja, ali ne i na duže staze. Kortikosteroidi su prvi preparat upotrijebljen za uspešan tretman obolelih od MS i ostali su jedan od standardnih tretmana za kontrolisanje akutnih egzacerbacija (relaps ili napad).
U različitim centrima se razlikuju šeme davanja kortikosteroida, uglavnom se daju
3-5 dana metylprednisolon I.V.  1 gram dnevno (pulsna kortikosteroidna terapija), nakon čega sledi kratkotrajni kurs peroralnog ordiniranja Prednisona.


KORTIKOSTEROIDE TREBA UZIMATI POD NADZOROM LEKARA


Kortikosteroidi (steroidi) moraju uvek biti uzimani pod nadzorom lekara. Moguće nus pojave uključuju iritaciju želudca, podizanje šecera u krvi, zadržavanje vode, uznemirenost, nesanicu i promene raspoloženja. Ipak većina obolelih dobro podnosi tretman. Čak i kod kratkoročnih terapija I.V. steroidima, lekari mogu prepisati lekove koji će osobi pomoći  da zaspi i da joj se minimizira neugodnost u želudcu.Oralni steroidi koji  treba da se uzimaju tokom odredjenog vremenskog perioda ne smeju se prestati uzimati naglo, jer mogu poremetiti prirodnu telesnu proizvodnju steroida od strane nadbubrežne žlezde.Postepeno smanjivanje doze na nize, pre prekida uzimanja lekova, daje telu vremena da normalizuje vlastitu proizvodnju. S obzirom da vrlo kratki tretman I.V. Steroida nema učinka na nadbubrežnu žlezdu, oralni steroidi čije se uzimanje smanjuje obično nije poželjno.

TERAPIJA KOJA MENJA TOK M.S. - IMUNOMODULATORI 
Inetrferoni pripadaju grupi proteina koji nastaju u telu prirodnim putem, a pomažu u regulisanju imunološkog sistema i suzbijanju bolesti. Klinički je dokazano u mnogobrojnim multicentričnim, randomiziranim studijama efikasnost ovog leka.
Dokazano je da interferon beta pomaže u umanjenju broja i intezitetu relapsa kod multiple skleroze, usporava napredovanje telesnog invaliditeta, smanjuje broj aktivnih lezija (plakova) na snimcima MRI, umanjuje potrebu za steroidima, smanjuje broj dana provedenih u bolnici.Preporucuje se pre svega za relapsirajuce- remitentni tip multiple skleroze.
Interferoni mogu indikovati produkciju antitijela protiv celularnih ili humoralnih antigena . FDA je preporucila prvi put 1993. godine lek koji menja kurs multiple skleroze, bio je to Interferon β-1b, 1996. godine Interferon  β-1a, za i.m. davanje, i kasnije 1996. galatimer acetat za RRMS. Interferon β-1a za s.c. administraciju u Americi je odobren 2002. godine, a u Kanadi i Evropi znatno ranije.
Najčešći nus efekti interferona beta  1b su simptomi koji liče gripu: povišena telesna temperatura, groznica, glavobolja, mialgije. Simptomi se javljaju neposredno po iniciranju inekcije, a nestaju za manje od 24 sata. Relativno često je prisutna lokalna reakcija koja se manifestuje crvenilom kože, retko nekrozom lokalno.Kontraindikovan je u trudnoći, kod preosetljivosti na prirodni ili rekombinantni beta inerferon ili humane albuminbe, ne daje se osobama mladjim od 18 godina, mere opreza neophodne kod suicidalnih bolesnika, teške depresije, teških oboljenja jetre, loše kontrolisane epilepsije, potrebno redovno praćenje krvne slike. Ne treba se davati istovremeno sa kortikosteroidima i ACTH.
Lečenje se ne preporučuje ukoliko u protekle dve godine nije bilo barem dva relapsa multiple skleroze.


INTERFERON  β-1B
Lečenje interferonom beta- 1b treba započeti uz nadzor lekara, pre primene pripremi se otopina za inekciju iz sadržaja bočice sa 1,2 ml otapala, a potom se 1,0 ml rastvora (8,0 MIU) ubrizga subcutano svaki drugi dan. Da bi se smanjio rizik od nekroza na mestu inekcije, treba upotrebiti asepticnu tehniku davanja i menjati mesto inekcije svaki dan.
Interferon beta 1-b treba čuvati na hladnom mestu (2-8 °C), pre pripreme injekcionog rastvora ostavlja se u frižideru, ukoliko se ne plasira odmah, može stajati 3 sata u frižideru.


INTERFERON β-1A
Proizvodi se posebnim biotehnoloskim procesom i sličan je prirodnom. Inicira se subkutano tri puta sedmično i to 22 ili 44 µg zavisno o stepenu onesposobljenosti, tako da pacijent čiji je EDSS 4 i više uzimaju veću dozu. Lek se nalazi u napunjenim špricevima sa pričvršćenom iglom za samostalnu upotrebu, a dostupan je i autinjektor. Terapija se započinje sa inicijalnom dozom koja je 20% od totalne, postepeno povećavajući dozu unutar 5 nedelja. Istovremeno se preporučuje paracetamol ili acetaminofen da se spreče nus efekti koji liče na grip.

GALATIMER ACETAT (Copaxone)
U studijama rađenim u SAD-u, gde je davano 20 mg.s.c. dnevno pacijentima čiji je EDSS 0-5, sa najmanje dve egzacerbacije u dve godine koje su prethodile započinjanju tretmana, nađeno je da je redukcija relapsa nakon 9 meseci 33%, aktivnost evidentna na skenovima MRA je znatno sporija i manja u odnosu na rezultate koji su evidentni kod upotrebe iterferona beta, što se objašnjava drukčijim mehanizmom delovanja i činjenicom da je MRI kontrola usledila nakon četiri meseca od započinjanja tretmana.

MITOXANTRON
Prvi put uveden za tretman pogoršanja relapsirajuce- remitentnog tipa bolesti, sekundarno progresivnog i primarno progresivnog tipa MS 2000-te godine.
U Evropi je rađena multicentrična, placebo-kontrolna studija na 194 pacijenta, gde je davano 5 mg/m² I.V. ili 12 mg/m² svaka tri meseca u toku dve godine. Rezultati studije su pokazali kod 64% poboljšanje u odnosu na placebo, 69% je imalo redukcije u godišnjim relapsima, rezultati o promenama na MRI nisu jos publikovani.

DRUGI AGNESI KOJI SU POKAZALI NESTO SLABIJU EFIKASNOST U TRETMANU MS: Cyclophosphamid, Azathiprine, Methotrexate, Potpuna limfoidna iradijacija, Intravenski imunoglobulini.

KAPI "Semaks" i "SPV-2001"
Preparat "Semaks" je nagrađen mnogim zlatnim medaljama, od kojih je svakako najvažnija Eureka u Briselu i nagrada vlade Ruske Federacije za 2002 - prva nagrada koju je Ruska Federacija dodelila za neki lek. Semaks je kao lek registrovan 20.12.1994. godine u Rusiji, a u SRJ 28.5.1996.
Poslednjih godina profesor Stukalov je sa svojim timom u Moskvi razvio preparat "SPV- 2001", koji pomaže otklanjanju bola, a ne stvara naviku. Preparat bi trebao da od jeseni bude primenjivan u : Rusiji, Japanu, SAD, Velikoj Britaniji...Prvi je biohemicar i lekar u svetu koji je stvorio lek za mozak.
Karakteristicno za "Semaks" i "SPV-2001" je to sto su oba u obliku kapi sa veoma dugim poluživotom i upotrebljavaju se ukapavanjem u nosnu sluzokozu odakle odlaze u mozak. Takodje je svoj rad nastavio razvijanjem dva nova leka za cir na zeludcu koji su već odobreni i kojima počinje prva faza kliničke primene. Neuropeptidi su lekovi buducnosti, kaze akademik Stukalov.

Saturday the 21st. Moon. Hostgator coupon - All rights reserved.