Okupaciona terapija

 „Životno zadovoljstvo nije određeno velikim događajima koji ostavljaju upečatljive znakove na našem sećanju (npr. venčanja, diplome, promocije itd.) nego više svakodnevnim životnim zadacima ili aktivnostima (okupacijama) koje prihvatamo zdravo za gotovo sve dok njihovo izvršenje ne postane teško ili neizvesno“
Christiansen C., Braun C. (1991)


Životno zadovoljstvo održava se na odnos prema samom sebi i prema okolini u kojoj se pojedinac nalazi. To je sposobnost prihvatanja onog što život pruža.
Kvalitet života i životno zadovoljstvo su strogo individualne kategorije, ne postoji savršen recept za sve, pa u tom kontekstu treba posmatrati  osobu, njene potrebe i izazove sa kojima se susreće.
Okupaciona terapija pruža zdravstvenu uslugu osobama čiji život je promenjen :

  • povredom ili bolescu
  • razvojnim problemom
  • procesom starenja
  • socijalnim ili emocionalnim problemom.

Okupacioni terapeuti rade sa osobama svih starosnih grupa, na promociji i poboljšanju optimalne funkcionalne nezavisnosti u oblastima:

  • samoobrazovanje (hranjenje, oblačenje, kupanje, toaleta, mobilnost, veštine života u zajednici, menadžment stresa)
  • produktivnost (radne sposobnosti, škola, promena zanimanja, kućne aktivnosti, menadžment vremena i životnog stila)
  • slobodnog vremena (igra/sport, hobiji/interesi, socijalizacija)

Cilj je okupacione terapije pomoći osobi da vodi koristan, zadovoljavajuci život sa maksimalnom nezavisnošću i kvalitetom života.

Okupacioni terapeuti procenjuju i tretiraju sledeće komponente koje su bitni delovi neophodni za obavljanje svakodnevnih aktivnosti samonege, produktivnosti i slobodnog vremena:

  • motorno/ senzorno funkcionisanje
  • kongitivno/ perceptualno funkcionisanje
  • drustveno/ interakcijsko funkcionisanje
  • psiholosko/ emocionalno funkcionisanje

Za pomenutu procenu koriste se: intervjui, oservacije, standardizovani testovi i testovi performanse.
Za tretman okupacioni terapeuti koriste: gradirane aktivnosti, funkcionalne zadatke, rad sa drvetom, aktivnosti remedijacije, igre, zadatke papir/ olovka, struktuirane grupe, individualno savetovanje, ortoze, opremu i sredstva za adaptaciju, edukativne seanse.
Multipla Skleroza je hronicna bolest centralnog nervnog sistema, a manifestuje se brojnim žarištima demijelinizacije, remisijama i egzacerebracijama.
U nervnom tkivu nalaze se žarista propadanja mijelinskog omotača, različite veličine i različitog stepena. Najčešći simptomi kod multiple skleroze su: piramidalne lezije (monopareze, hemipareze, parapareze, kvadripareze), problem hoda, vrtoglavice, senzorni problemi (utrnulost, parastezije, trnjenje i sl.), vizuelni problemi, perceptualni problemi, umor, koordinacija, spasticitet, problem sfinktera, kognitivni problemi (poremećeno prosuđivanje, gubitak memorije).
Okupaciona terapija je veoma važan deo terapije i tretmana osoba obolelih od multiple skleroze. Postoji dosta sličnosti i preklapanja kod okupacione i fizioterapije, mada postoje i delovi koje tretira isključivo pojedina profesija. Okupaciona terapija je u principu fokusirana na područje koje se odnosi na oblasti dnevnih aktivnosti kod kuće i na poslu/školi.
Što znaci da se okupacioni terapeuti (OT) fokusiraju na veštine koje zahtevaju snagu gornjeg dela tela, koordinaciju, kontrolu fine motorike, odnosno „okupacije“ svakodnevnog života. To uključuje kupanje, toaletu, kućne poslove, kao i rad na radnom mestu. OT su takodje fokusirani na kognitivne probleme i mogu pomoći pri kognitivno retreningu i strategijama za kompeznzaciju poremećaja pamćenja.
Mozda najvažniji deo da OT mogu pomoći sa tehnikama za uštede energije i sprečavanje umora.
Umor je jedan od najčescih simptoma multiple skleroze i vrlo često veoma ogranicava osobu u svakodnevnim aktivnostima. Odražava se na sve vidove dnevnih aktivnosti i utiče na kvalitet života. Dozivljaj umora je subjektivan, pa je važno imati precizan uvid u aktivnosti kojima se osoba od multiple skleroze bavi u toku dana.
To nam omogucava lakšu edukaciju osobe za tehnike štednje energije, i kombinaciju radnih zadataka i odmora.
Osobama obolelim od  multiple   skleroze obično se daju sledeći saveti koji su se
u praksi pokazali veoma korisnim za pojednostavljenje dnevnih aktivnosti i smanjivanje osećaja umora:

  • korisćenje kratkih ali cestih odmora tokom dana
  • planiranje i organizovanje zadataka, radnog prostora, eliminacija nepotrebnih koraka smanjice napore i ustedjeti vreme i energiju
  • pravilno rasporediti teze i lakse aktivnosti tokom dana, teze aktivnosti obavljati u nekoliko faza u toku dana sa obaveznim periodima odmora izmedju
  • za obavljanje svakog zadatka planirati dovoljno vremena
  • napraviti dnevni, sedmicni, mesecni plan aktivnosti i sastanaka
  • eliminisati aktivnosti koje nisu nuzne (pr. Sudje se ne mora brisati, moze se ostaviti da se ocijedi itd.)
  • planirati velicinu aktivnosti  pre podne, jer tada imamo najvise energije
  • stres moze uzrokovati umor, zato ga treba eliminisati tehnikama relaksacije

ne oklevati u traženju pomoći ukoliko nam je potrebna (porodica, prijatelji)

Tuesday the 18th. Moon. Hostgator coupon - All rights reserved.