Diferencijalna dijagnoza MS

 Multipla Skleroza (MS) je autoimuna demijelinizaciska bolest centralnog nervnog sistema. Karakteriše je multifokalna upala destrukcija mijelina, oštećenje aksona i gubitak oligodendrocita.
Već vekovima pokušavaju se različte bakterije i virusi okriviti kao jedinstveni uzročnici multiple skleroze. Danas je prihvaćeno mišljenje da ne postoji jedinstveni uzročnik MS-a vec su to različite virusne infekcije koje u genetski predisponirane osobe započinju patoloski imunoloski odgovor koji prouzrokuje bolest. Zadnjih dvadeset godina, zahvaljujuci novim dijagnostičkim metodama, posebno magnetnoj rezonanci (MR), dijagnostikovanje multiple skleroze je mnogo lakše i brže, i smanjeno je danas, u proseku, od pet godina na pet meseci. Iako je MR mozga i kičmene moždine moćno sredstvo u potvrdi MS-a, i u diferencijalnoj dijagnozi prema drugim bolestima, ono nas neretko dovodi u zabunu, jer čitav niz različitih bolesti ili prebolenih stanja oponaša demijelizacijske promene u MR-u. Zbog toga je vrlo važno znati da se dijagnoza MS-a ne postavlja samo na osnovu nalaza MR-a, vec na sveukupnim anamnestickim, kliničkim, parakliničkim i laboratoriskim nalazima. S kliničkog aspekta za dijagnozu multiple skleroze je važna pojava simptoma diseminiranih u vremenu i prostoru. Postupci koji vode pogrešnom dijagnostikovanju MS-a podrazumijevaju postavljanje dijagnoze bez labaratoriskih testova, dijagnozu uprkos normalnom neuroloskom nalazu, neuzimanje u obzir mogućnosti genetskog poremećaja, dijagnozu MS kod normalnog nalaza cerebro- spinalnog likvora (CSL) i normalnom ili atipičnom MR-u mozga te uspostavljanje dijagnoze uprkos atipičnoj kliničkoj slici. Mada su mnoge bolesti iskljucene nakon pažljivo uzete istorije bolesti, kliničkog nalaza i dijagnostičkih testova, vrlo je važno razmotriti sve kliničke pokazatelje koji upucuju na pogresnu dijagnozu MS, a to su:

  • uredan nalaz
  • nedostatak diseminacije u vremenu i prostoru
  • pocetak bolesti u dobu pre 10-te i posle 55-te godine života
  • atipican početak bolesti progresivnog toka u dobu pre 35-te godine
  • lokalizovana bolest
  • ekstraneuroloska bolest.

 

Atipicna klinička slika kod koje je:

  • poremećaj nivoa svesti, povišena temperatura, uveitis, glavobolja ili bol (osim trigeminalne neuralgije)
  • iznenadna hemipareza ili gubitak sluha
  • odsustvo bolesti optičkog nerva i pokreta očiju, senzitivnih smetnji
  • periferna neuropatija
  • normalno vidno polje
  • progresivna mijelopatija bez poremećaja sfinktera
  • krize svesti, rana demencija, aphasija, fascikulacije, ekstrapiramidalna slika.

 

 

Nalazi magnetne rezonance (MR) glave koji upućuju na pogresnu dijagnozu MS su:

  • uredan nalaz MR
  • vrlo male lezije
  • subkortikalne lezije (npr. kapsula interna)
  • promene u sivoj masi (npr. bazalne ganglije)
  • simetrične, konfluetne promene bele mase hemisfera
  • edem mozga
  • hidrocefalus
  • fokalna atrofija cerebeluma i moždanog stabla
  • odsustvo kaloznih i periventikularnih lezija.

 

 

Nalazi magnetne rezonance (MR) kičmene moždine koji upućuju na pogrešnu dijagnozu MS su:

  • lezije vece od dvostruke duzine vertebralnih segmenata
  • veci edem kičmene moždine
  • krupne lezije.

 

 

Nalazi cerebrospinalnog likvora (CSL), koji upućuju na pogrešnu dijagnozu MS su: uredan nalaz likvora, nedostatak oligoklonalnih traka, uredan nalaz intratekalnog IgG-a, broj celija >50/mm³, proteini >100mg/dl, povecan koeficijent albumina u likvoru.
Dijagnoza MS-a je kompleksna u pocetku bolesti, jer je bolest jako varijabilna i teško je tada razlikovati radi li se o prvom nastupu simptoma MS-a ili se radi o izolovanoj manifestaciji neke druge bolesti, kao sto su: genetske bolesti, infekcije, upale, metaboličke bolesti, neoplastičke, psihijatrijske, degenerativne, vaskularne i druge bolesti.

 

Mnoge genetske bolesti mogu oponašati MS:

  • poliglusana bolest odraslih
  • cerebrovaskularne malformacije- sindromi
  • hereditarna cerebroretinalna vaskulopatija
  • hereditarna spastična parapareza
  • nenasledna sistemska degeneracija
  • lizozomalne enzimske bolesti (Fabrijeva bolest, globoidna celularna leukodistrofija, metahromatska leukodistrofija)
  • mitohondralne citopatije (Leber opticka neuropatija, Leigh-ova bolest, Kearms- Sayre sindrom, MELAS, MERRF)
  • nutricioni deficit
  • organska acidemija (nedostatak biotinidaze)
  • peroksizomalna bolest (adrenoleukodistrofija, adrenomijeloneuropatija)
  • Wilsonova bolest

 

 

Infektivne bolesti mozga koje mogu izazvati sindrome slične multiple sklerozi MS:

  • Virusi (herpes virus infekcija, virus malih boginja (subakutni sklerozirajuci panencefalitis) retrovirus (HTLV- 1 i HIV), JC virus (progresivna multifokalna leukoencefalopatija)
  • Bakterija (Brucella, Chlamydia pneumoniae, Spirochetes (Lyme-ova bolest i sifilis).

 

 

Neke inflamatorne bolesti mogu imitirati MS:

  • Behcetova bolest
  • Kolagene vaskularne bolesti (sistemski lupus eritematodes, mesane bolesti vezivnog tkiva, sistemska skleroza, Sjogrenov sindrom)
  • Miastenia gravis
  • Neurosarkoidoza.

 

 

Neke metaboličke bolesti mogu biti zamenjene za MS:

  • nedostatak cobalamina
  • nedostatak folata
  • nedostatak vitamina E.

 

 

Druge bolesti i stanja koja se mogu zameniti za MS:

  • hronični sindrom umora
  • komplikovane migrene
  • idiopatska centralna choroidopatija
  • leukoencefalopatija
  • migratorni senzori neuritis
  • neuroretinitis
  • periferni nervi, korenovi, obolenje pleksusa
  • sistemska histiocitoza.

 

 

Neoplastične bolesti mogu izazvati multifokalni neurološki deficit sa promenama mozga slicne MS:

  • intravaskularni limfor (neoplastička angioendoteliomatoza)
  • metastatski tumor
  • primarni moždani tumor
  • paraneoplasticki sindromi.

 

 

Neka psihijatrijska stanja kao sto su anskiozni poremecaji, konverzivni poremecaji i depresija mogu u pocetku izazvati zabunu, narocito ako su stanja pracena subjektivnim neurološkim smetnjama. Dodatni nalazi iskljucuju MS.


Degenerativne (strukturalne) bolesti mogu prouzrokovati simptome slične MS:

  • arahnoidna cista
  • arahnoiditis
  • Arnold- Chiari malformacija
  • cervikalna spondiloza
  • spinalne bolesti diska
  • syrinx
  • vaskularne malformacije.

 

Diferencijalna dijagnoza MS toksični poremećaji:

  • trovanje nitrooksidom
  • centralna pontina mielinoliza (osmotska mijelinoza)
  • posthemoterapijska leukoencefalopatija
  • postradijaciono zracenje (tranzitorna mijelopatija)
  • subakutni mijelo- opticki neuritis (clioguinol toksikacija)
  • trovanje trichloroethylenom.

 

Vaskularne bolesti koje mogu izazvati fokalni deficit centralnog nervnog sistema (CNS):

  • antifosfolipidni sindrom
  • obolenje Eale (retinalni perivaskulitis)
  • hipertenzivne cerebrovaskularne bolesti
  • subkortikalna arteriosklerotska leukoencefalopatija- Binswanger
  • multiple cerebralne embolije
  • periventrikularne leukomalacija
  • retrokohlearna vaskulopatija Susac
  • vaskularne glavobolje (migrena)
  • vaskulitis.

 

Vrlo je važno temeljno ispitati pacijenta za kog se sumnja da boluje od MS da bi bili sigurni da je tačna dijagnoza. Iako je diferencijalna dijagnoza MS vrlo široka, dobro uzeta istorija bolesti, dobro analizirana klinička slika, sve ispitivanja koje se preduzmu kao i kontinuirano praćenje pacijenta su ključni za rano postavljanje dijagnoze i blagovremeno lečenje MS pacijenata.

Sunday the 27th. Moon. Hostgator coupon - All rights reserved.